Rođen u Rijeci 1941. godine gde završava gimnaziju i srednju muzičku školu (odsek za klavir). Studirao na Muzičkoj akademiji u Beogradu (kasnije Fakultet muzičke umetnosti). Diplomirao na odseku za dirigovanje i na odseku za klavir.
Odmah po završetku studija izabran za umetničkog saradnika na Muzičkoj akademiji. Paralelno od 1970-1975. radio u Operi Narodnog pozorišta u Beogradu. Dirigovao pretežno balete. Sa Ansamblom beogradskog baleta gostovao 1974. u Barseloni.
1975. izabran za docenta za predmet dirigovanje. Poslednjih 25 godina proveo kao redovni profesor dirigovanja i šef dirigent velikog simfonijskog orkestra Fakulteta muzičke umetnosti.
Orkestar FMU razvio u respektabilno izvođačko telo, konstantno prisutno na našoj muzičkoj sceni. Izveo između ostalog niz „stilskih“ koncerata (Baha, Mocarta, Betovena, Šuberta, Rosinija, Bramsa, Čajkovskog, Prokofijeva...). Pored toga najzapaženija su bila izvođenja Vagnera, Franka, Dvoržaka, Debisija, Rahmanjinova kao i dela savremenih domaćih kompozitora. Ilustracije radi sa orkestrom FMU samo od Prokofijeva izvedena: V simfonija na BEMUS-u, dve svite iz Romea i Julije, oba violinska koncerta i dva klavirska koncerta. VIDEO-VAGNER VIDEO-ČAJKOVSKI VIDEO-BETOVEN VIDEO-RAHMANJINOV VIDEO-PROKOFIJEV1 VIDEO-PROKOFIJEV2 VIDEO-PROKOFIJEV3
Sa orkestrom FMU ostvario veoma uspešnu i zapaženu turneju po Francuskoj (25 koncerata), kao i osvajanje prve nagrade (Cum Laude) na festivalu omladinskih simfonijskih orkestara u Belgiji. Poslednje gostovanje sa orkestrom FMU imao 2007. (BIH, Hrvatska, Slovenija).
Kao dirigent nastupao sa vodećim orkestrima u svim republikama bivše Jugoslavije (a u Beogradu, Rijeci, Mariboru i Banja Luci svirao svoj klavirski koncert bez dirigenta). U inostranstvu gostovao u Španiji, Belgiji i Grčkoj. Dirigovao na prestižnim festivalima kao što su: BEMUS, Dubrovačke letnje igre i Ohridsko leto.
U Beogradu dirigovao sa Beogradskom filharmonijom, Operom, Simfonijskim orkestrom doma JNA, ali najčešće sa ansamblima RTS-a. Sa Simfonijskim orkestrom i horom RTS-a pored javnih koncerata ostvario niz „trajnih“ snimaka za fonoteku Radio Beograda, pretežno sa delima srpskih savremenih kompozitora, od kojih se izdvajaju izvođenja i snimci dela Dušana Radića (kantata „Vučja so“ na BEMUS-u, dupli koncert za obou, hor i orkestar, koncert za dva klavira i gudače), Hristića, Konjovića, Milojevića, Vasilija Mokranjca, Enrika, Ozgijana, Mihajlovića, Erića, Kambaskovića, Božića, Perića, Markovića i mnogih drugih.
Celokupnu umetničku ličnost zaokružuje svojom kompozitorskom delatnošću. Skoro sva dela su javno izvedena na značajnim koncertima i festivalima, gde su i „live“ snimljena. Posebno se izdvajaju kapitalna orkestarska dela kao što su „Requiem“, „Stabat Mater“ (izveden na zatvaranju BEMUS-a) i tri simfonije, zatim koncert za klavir i simfonijski orkestar kao i mnoga druga. Dve solo pesme (jedna na stihove Crnjanskog, druga na sopstvene) su nagrađene prvom i jedinom nagradom na konkursu za solo pesme u Novom Bečeju. Neka od Stankovih dela izvedena su u Engleskoj, Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj, Švajcarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, BIH i Makedoniji.
Često se događa da se na koncertnom podijumu nađe u tri uloge, tako da je Stanko Šepić jedini umetnik koji je na BEMUS-u bio zastupljen kao kompozitor, kao dirigent i kao pijanista.
